Roko i Toni: Dođite i pogledajte kakav vaterpolo igra zadarska mladost

Važne igračke uloge u Vaterpolu klubu Zadar 1952 imaju još dva poletarca, Roko Jurišić i Toni Grozdanić. Spomenuti dvojac je u svih šest kola Druge regionalne lige pokazao treneru Jovančeviću da njih može ozbiljno računati i dati im pravu priliku.

Tako je i bilo, dečki su sretni s minutažom koju imaju i daju sve od sebe da ju što bolje iskoriste.

Toni: „Trenerovo povjerenje treba maksimalno iskoristiti i dajem uvijek sve od sebe. Znam da ima tu još dosta prostora za napredak i sve ću raditi da pogrešaka bude što manje“.

Roko: „Uvijek želim najbolje, istina, nekada i ne ide baš sve kako zamislim. Zato su tu treninzi na kojima nastojim sve te nedostatke ispraviti“.

Kako su počeli s vaterpolom, jesu li trenirali i neki drugi sport.

Toni: „Počeo sam trenirati u devetom mjesecu 2009. godine i to radi prijatelja iz razreda. Poslije je to preraslo u pravu ljubav i više nema povratka. Prije vaterpola okušao sam se još u judu i rukometu“.

Roko: „S devet godina sam stigao u ovaj sport, prije sam trenirao košarku, nogomet, atletiku  i šah. Želju za vaterpolom imao sam i ranije kad sam imao 5,6 godina no nisam imao mogućnost to trenirati u Zadru te sam se zato i okušao u drugim sportovima“.

Najdraži suigrač.

Toni: „A baš ste me našli, svi su mi dragi. Ako baš moram nekog izdvojiti to je onda ipak Vice Donat Magaš“.

Roko: „Svi su dečki dobri, odlična smo klapa, stvarno ne mogu nekog posebno izdvojiti“.

Pitali smo ih jesu li do sada sudjelovali u radu mlađih reprezentativnih selekcija i nadaju li se možda jednog dana pozivu i u A vrstu.

Toni: „Nažalost, nikad nisam bio pozvan ali tome se nadam. Naporno treniram,, odričem se dosta toga a poziv i igranje za svoju državu ipak je kruna rada svakog sportaša“.

Roko: „U mlađim selekcijama sam jedino bio kao nada i mlađi kadet u kampu gdje sam bio izabran za U15 . Normalno da se nadam kao i svaki sportaš  i do toga treba doći svojim zalaganjem".

Čiju igru najviše vole, koji igrač ili više njih su im idoli..

Toni: „Moji idoli su Sandro Sukno i Paulo Obradović. Obožavam način na koji oni igraju, kamo sreće da im se uspijem približiti“.

Roko: „Iskreno i nemam nekog idola. Od svakog vrhunskog centra možeš naučiti nešto tako da i ja pokušavam od najboljih uzeti ponešto i to nastojim primjeniti kako na treningu tako poslije i na utakmici“.

Osvrt na Regionalnu ligu i igre te plasman Zadra.

Toni: „Regionalna liga je sasvim nešto drugo od 1.B vaterpolo lige, iskusniji su igrači, jači, brži, bolji, ali za nas je to ono što nam treba da bi napredovali. Rezultat je takav,  kakav je, 1 pobjeda i 5 poraza, ali mi smo mlada ekipa i tek će doći naši dani. Mislim da će u drugom djelu sezone to sve biti bolje jer naporno treniramo i radimo“.

Roko. „ Regionalna liga je nova stvar za klub i grad te pogotovo za nas jer smo mladi ali tu opravdanja nema i vidi se kako sezona odmiče da igramo sve bolje, dižemo se iz utakmice u utakmicu i na kraju sezone mislim da će to biti jedan lijep pogled na tablicu“.

Dotaknuli smo se na kraju i podrške navijača.

Toni:  „Svaka utakmica kod kuće je novi izazov da se dokažemo pred svojom publikom. Naši navijači su daleko najbolji i jako sam zadovoljan njihovom podrškom, skidam im kapu“.

Roko: „Kod kuće imamo relativno dobru podršku sa tribina, većinom su tu roditelji ili bliži prijatelji. Ovo je nova stvar u gradu i ja se nadam da će to ljudi prepoznati i s vremenom da će ih biti što više na našem bazenu. Sve pozivamo da dođu i vide kakav vaterpolo igra zadarska mladost, sigurno neće kućama otići razočarani“.